Zaštita od sunca i rak kože


Uloga lekara nije samo da leči bolest, u ovom slučaju karcinom kože, nego i da ukaže na to da li se i kako čovek može zaštititi, da bi se rizik za nastanak bolesti smanjio.

Iako u nastanku karcinoma kože učestvuje više faktora, glavni je preterano izlaganje ultravioletnim zracima. To je upravo ono na šta možemo uticati.

Već godinama lekari u celom svetu apeluju da se smanji izlaganje ultravioletnim zracima, daju se saveti kako to postići, a u okviru meteorološke prognoze redovno se saopštava i predviđeni indeks UV zračenja. Nažalost, veliki broj ljudi ova upozorenja ne shvata dovoljno ozbiljno. Zašto je to tako? Možda je uzrok takvom neopreznom ponašanju u činjenici da se promene u smislu nastanka karcinoma javljaju godinama nakon što je neko bio preterano izložen suncu, odnosno UV zračenju. Ali tada je kasno za kajanje, bolest je već tu.

U najkraćim crtama zaštita podrazumeva:

  • ograničeno izlaganje ultravioletnim zracima
  • boravak u hladovini
  • nošenje odgovarajuće odeće koja će pokriti što veći deo tela
  • nošenje šešira
  • upotrebu kozmetičkih preparata za zaštitu od sunca
  • nošenje naočara za zaštitu od sunca

Kada treba da se štitimo od sunca?

Zaštita od UV zračenja je potrebna tokom cele godine, ne samo leti i na plaži!
Intenzitet UV zračenja nije povezan sa temperaturom vazduha! I zimi, naročito kada su dani vedri i ima snega, zračenje može biti znatno. Po oblačnom vremenu UV zraci takođe stižu do nas.

Sunčanje, onako kako smo navikli u ranijim decenijama, jednostavno treba zaboraviti.

Savetuje se da se izbegava izlaganje suncu između 10 i l6 časova. To, naravno, nije moguće uvek postići i tada treba primenjivati ostale metode zaštite. Takođe, treba znati da zračenje nije jednakog intenziteta svugde i u svako doba godine. Zato je najsigurnije primenjivati "pravilo senke" - to znači da ukoliko je vaša senka na tlu kraća od vaše visine boravak na suncu je rizičan.

Kad god je moguće boraviti ili ići po hladovini. Ne zaboraviti ni UV zrake koji stižu do nas reflektujući se od peska, površine vode, snega, objekata u okolini.

Da li se savetuje korišćenje solarijuma?

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da veštačko UZ zračenje (solarijum) nikako ne treba da koriste mlađi od 18 godina, a oni do 25 godina, treba da ga primenjuju sa izuzetnim oprezom. Ovo se preporučuje iz razloga što se to zračenje dodaje ukupnoj dozi zračenja kojoj smo izloženi.

Melanom je maligni tumor drugi po učestalosti u starosnoj populaciji od 15 do 30 godina. Za postizanje bronzane boje kože, koja je još uvek u trendu, savetuje se korišćenje krema za samotamnjenje, jer se tako izbegava izlaganje UV zracima.

Kakva odeća najbolje štiti od UV zraka?

Odeća treba da pokriva što veći deo površine tela. To podrazumeva nošenje odeće koja je laka i udobna, ali dugih rukava, pantalone dugih nogavica, što duže suknje. Osnovno je da materijali treba da su od gusto tkanih vlakana, jer tako propuštaju manje UV zraka. Inače, odeća tamnije boje više štiti od UV zračenja (mada nam je u njoj toplije). Treba voditi računa i da nam odeća bude suva, jer vlažna tkanina više propušta UV zrake.

U nekim zemljama od pre nekoliko godina izrađuju se odevni predmeti od materijala koji pružaju punu UV zaštitu.

Kakav šešir nositi?

Savetuje se da se nosi šešir sa širim obodom, jer se tako štiti ne samo koža lica, nego i uši i vrat. Model, naravno, biramo sami, bitno je da ga koristimo. Poželjno je samo da je napravljen od gusto tkanog materijala. Ako se nosi kačket obavezno na uši i vrat naneti zaštitnu kremu.

Upotreba zaštitnih krema

Zaštitne kreme postoje u više vidova (kao mleko, krema, sprej) i sa različitim faktorom zaštite koju pruža njihova primena.

Savetuje se da se redovno, svakodnevno, koristi krema sa SPF 15 (zaštitnim faktorom) i više, ne samo kada se ide na plažu. Osobe koje spadaju u rizične grupe, a i svi ostali kada je UV zračenje veliko, treba da koriste zaštitne kreme sa SPF faktorom 30 i više. Pravilno je zaštitnu kremu naneti ujutro, najmanje 20 - 30 minuta pre izlaska na otvoreno. Ponavljati nanošenje kreme svakih dva sata, nekad i češće.

Potrebno je zaštititi i usne balzamom sa SPF 15.

Zapamtiti da primena zaštitne kreme ne znači da se možete izlagati suncu duže nego što biste inače!

Da li su naočare za sunce neophodne?

Da, neophodno je nošenje naočara koje pružaju punu zaštitu od UVA i UVB zraka, kako očima, tako i osetljivoj koži kapaka.

LEČENJE KARCINOMA KOŽE

Kao prvo, lečenje karcinoma kože je moguće. Osnovno je da lečenje treba da bude odgovarajuće i da se sprovede što ranije.

Osnova lečenja karcinoma kože je hirurško odstranjivanje tumora sa pojasom golim okom neizmenjene kože (zaštitnim rubom) uz odgovarajuće nadomeštanje tkiva (transplantacija kože ili kožni režnjevi), ukoliko je potrebno. Operativno lečenje karcinoma kože sprovode specijalisti plastične i rekonstruktivne hirurgije. Odstranjeni tumor se obavezno šalje na patohistološki, mikroskopski pregled, nakon čega se dobija tačna dijagnoza vrste tumora i njegove lokalne uznapredovalosti, kao i podatak o tome da li je tumorsko tkivo odstranjeno u celosti, potpuno do u zdravo tkivo. Ukoliko dođe do pojave metastaza, naročito u limfnim žlezdama, sprovodi se takođe hirurško odstranjivanje tumorskog tkiva.

U određenim slučajevima, kod melanoma se sprovodi i dodatna terapija, od strane onkologa, prema važećim protokolima.

Bazocecularni i planocecularni karcinom se u nekim slučajevima, naročito kad su u početnoj fazi, mogu lečiti i nehirurškim metodama (lokalnom primenom odgovarajućih hemoterapijskih sredstava, zračenjem, Mohsovom hirurgijom, krioterapijom). Uslovno rečeno, problem predstavlja to što se tada ne postavlja jedina sigurna, mikroskopska, dijagnoza vrste tumora.

PREVENCIJA RECIDIVA (ponovne pojave tumora)

Nakon što je postavljena dijagnoza i sprovedeno lečenje od neke vrste karcinoma kože, savetuju se periodični pregledi od strane lekara, specijaliste plastične hirurgije. Ovo je potrebno da bi se na vreme uočio recidiv (ponovno javljanje tumora na istom mestu) kao i eventualna pojava napredovanja bolesti (metastaze) i sprovelo odgovarajuće lečenje. Važno je znati da ne mogu lekar i odlasci na kontrole sprečiti nastanak recidiva! Neophodno je striktno sprovoditi sve mere zaštite od UV zračenja.

ZAŠTITA OD SUNCA - ODLUKA JE NA VAMA

Moramo prihvatiti činjenicu da se intenzitet UV zračenja značajno povećao i da će tako biti i u buduće. Treba promeniti svoje životne navike i prilagoditi ih novonastalim uslovima, poštujući savete stručnjaka. Preterano izlaganje UV zracima je kao bomba sa sporogorućim fitiljem – izlažući se zračenju danas, svako od nas reskira da bude među jednom četvrtinom populacije koja će u kasnijem toku života oboleti od nekog tipa karcinoma kože.

Nazad