Rak želuca


U našim uslovima maligna bolest želuca predstavlja bolest koja se u poslednjih desetak bolesti na žalost otkriva u poodmakloj fazi bolesti, usled niza tegoba koje se ne prepoznaju na vreme, a sa druge strane vrlo često se pripisuju tzv. ulkusnoj bolesti dvanaestopalačnog creva. Za čitaoce je vrlo važno da znaju da je "čir" na dvanaestopalačnom crevu u velikom procentu dobroćudna, hronična bolest, a "čir" na želucu je u obrnutoj srazmeri, skoro sigurno malignitet.

Ko češće oboleva?

U nešto većem broju bolest je češća kod muškaraca, srednje životne dobi, od 49-69. godine života, nego kod ženske populacije, mada nije pravilo. Tzv. limfom želuca je češći u ženskoj populaciji.

Faktori rizika koji dovode do pojave bolesti su najčešće:

  • pušenje
  • konzumiranje alkoholnih napitaka
  • porodična sklonost ka malignim bolestima
  • ulkusna bolest koja je neadekvatno i neredovno lečena
  • neredovna i nepravilna ishrana itd.

U poslednje vreme jedan od pratećih faktora koji se relativno lako otkriva je prisustvo Helikobakter pylori u želudačnom soku. Ispitivanja su pokazala da svaki drugi pacijent kod koga je dijagnostikovan malignitet ima pozitivan nalaz na ovu bakteriju. Ne znači da će svako ko je ima dobiti malignu bolest, ali se smatra da ona igra presudnu ulogu u nastajanju iste.

Prve tegobe koje se najčešće javljaju:

  • bol pod rebarnim lukom i ispod grudne kosti
  • gađenje na meso
  • pojava gorušice
  • povraćanje nesvarene hrane ili sveže krvi
  • tamna stolica - kao talog od crne kafe
  • malaksalost
  • gubitak u težini...

Kako se dijagnostikuje?

Najneprijatniji, ali najefikasniji način je načiniti gastroskopiju sa obaveznim biopsijama različitog dela želuca, koja daje odgovor na pitanje o vrsti bolesti i najčešće je dovoljna za postavljanje dijagnoze i upućivanje na operaciju. Ukoliko nema uslova, nekad je dovoljan i RTG dubinski snimak želuca sa kontrastom, najčešće barijumom.

Prateće dijagnostičke metode su obavezan UZ pregled stomaka i naročito jetre, jer znakovi uznapredovale bolesti se tu najpre mogu naći, CT stomaka, te pregled krvi.

Kad stignete do hirurga potrebno je informisati se, pre svega, o tipu karcinoma želuca jer od toga zavisi vrsta i težina operativnog lečenja.

Po pravilu difuzni tip i limfom želuca zahtevaju tzv. TOTALNU GASTREKTOMIJU, ili prevedeno na svakodnevni jezik kompletno skidanje želuca sa potrebnim rekonstrukcijama da se hrana može normalno unositi. Intestinalni tip želuca dozvoljava manje operativne zahvate - dvotrećinsku resekciju želuca ili tzv. SUBTOTALNU RESEKCIJU gde se minimalni deo želuca ostavlja nakon operacije, što je lakše za oporavak i približnije stanju zdravog organizma jer ostaje i dalje deo želuca koji produkuje hlorovodoničnu kiselinu koja je vodeći element u varenju hrane.

U slučaju da se ne primeni operativni ili bilo kakav drugi vid lečenja, bolest veoma brzo napreduje i obično je kasno za bilo kakvu terapiju, osim za terapiju bola kod takvih pacijenata.

Kod uznapredovalih tumora, koje ima dve trećine pacijenata koji dođu na operaciju, nakon operativnog lečenja primenjuje se i internistička onkološka terapija, koja podrazumeva uvođenje citostatske terapije po adekvatnim protokolima, ili simptomatsku terapiju ako se operativnim lečenjem nije uspelo pomoći.

Nazad