Hemoroidi


Jedna je od najčešćih bolesti kod ljudi. Smatra se da nema čoveka koji bar jednom u životu nije imao problema sa hemoroidima, a da bar polovina čovečanstva povremeno boluje od nekog oblika hemoroidalne bolesti (HB).

Inače, hemoroide svi imamo, kao što svi imamo i krajnike. Ali nisu svi bolesni. Hemoroidi imaju ulogu u zatvaranju kraja debelog creva, kao i u mehanizmu prepoznavanja stolice (da li ćemo imati vetar, tečnu ili tvrdu stolicu). Imaju ih i bebe na rođenju, i kao i krajnici, dok su zdravi ni ne znamo za njih.Tek kada dođe do poremećaja onda se javljaju neki znaci koji govore da nešto nije u redu.

Hemoroidalna bolest (HB) je uvećanje hemoroidalnih čvorića i slabljenje mehanizma koji ih drži na njihovom mestu.


Dok su hemoroidi normalni oni su mali i bez ikakvih simptoma. Tokom stolice su ispražnjeni i priljubljeni uz mišićni zid kraja debelog creva. Kad stolica prođe oni se malo napune krvlju i opet fino zatvore kanal, tako da imamo potpunu kontrolu. Građeni su od šupljikavog, sunđerastog tkiva ispunjenog krvlju, koje može da se puni i prazni, i tako obavljaju svoju ulogu. Kada se taj mehanizam pumpanja i pražnjenja poremeti, oni tokom stolice „štrče“ u crevo i bivaju gurani na dole. Dan za danom, ako se to ponavlja, dolazi do krvarenja sa površine, jer se sluznica koja ih pokriva ošteti, i polagano klize na dole. U jednom momentu se pri stolici, pa i posle stolice, pojavljuju na otvoru, ili još kasnije i zadržavaju napolju. To dovodi do raznih znaka/simptoma: od oskudnog do masivnijeg krvarenja, i do povremenog ili stalnog ispadanja pri stolici. U najizraženijim oblicima su skoro stalno napolju, u kanal se više i ne vraćaju.

Šta dovodi do toga da ove strukture dođu u takvo stanje?

Pa najčešće neredovna stolica sa zatvorom. Ako su zatvori povremeni, tegobe su povremene. Ako su stalni, tegobe su stalne. Uzimanje ljute ili paprene hrane, kao i konzumiranje alkoholnih pića (pogotovu žestokih) je takođe faktor koji doprinosi razvoju HB, tj. prelasku struktura koje su nam od koristi u bolesno stanje, tj. u strukture koje su nam sada samo na štetu. Slabost vezivnog sistema u venama koja dovodi do pojave proširenih vena, ima uticaja i na hemoroide, jer su često kod pacijenata obe bolesti udružene. Najzad, ritam života savremenog čoveka, konzumiranje koncentrisane hrane, posao na kome se jako sedi i sve manje kretanja, takođe je značajan faktor u pojavi ove bolesti.

Šta raditi kada se ovi znaci pojave?

Najgore je čekati da prođu, jer da je sve bilo kako treba ne bi se ni pojavili. Ne treba sam postavljati dijagnozu, jer neke druge, opasnije bolesti, mogu imati slične tegobe (npr. krvarenje pri stolici može biti i znak tumora debelog creva). Ne treba uzimati lekove bez prethodnog pregleda od strane lekara. On će utvrditi da li je to stvarno Hemoroidalna bolest, i ako jeste koji je stepen, i najzad za taj stepen dati i odgovarajuće lekove. Uzimanje raznih preparata na svoju ruku je opasno, a da se prvo ne zna o čemu se radi, i da li je taj lek dobar za taj stepen bolesti. Tzv. "narodne lekove" danas koristi i zvanična medicina, ali tek kada utvrdi o čemu se tačno radi!

Kako se hemoroidalna bolest leči danas?

Pošto vas pregleda lekar koji je merodavan, a to je najčešće gastroenterolog ili hirurg-proktolog, biće vam određen stepen bolesti, a potom i terapija.

1. Režim života, ishrane i pražnjenja creva

Ukoliko se ne krećete dovoljno, biće vam skrenuta pažnja na to, pogotovu ako je vaš posao statičan ili sedeći (službenici, radnici za kompjuterom, studenti) i objašnjen značaj redovne fizičke aktivnosti za sve organske sisteme (rad srca i krvni pritisak, lokomotorni aparat, itd.), pa i za pravilan rad creva. Ukazaće se na značaj raznovrsne ishrane, bogate celulozom, svakodnevno.

To znači da uz sve drugo (meso, hleb, jaja, pa i slatkiše) morate svaki dan jesti voće i povrće i uzimati dovoljno tečnosti. Često je pogrešno mišljenje da se samo uzimanjem tečnosti može dobiti mekša stolica. Naglasiće vam značaj redovnog pražnjenja i ukazati šta sve u tom smislu može da pomogne.

2. Lekovi za lečenje hemoroidalne bolesti

U početnim stadijumima HB ovo će biti dovoljno, uz pridržavanje mera iz tačke 1. Danas ima mnoštvo preparata za lečenje HB, ali njih treba da odredi lekar. Tu su i lekovi u obliku tableta i lekovi u obliku masti-krema ili supozitorija (čepića). Nekada je potrebno da se uzima i kombinacija ovih lekova, ali opet treba naglasiti da to isključivo lekar može odrediti. Terapija se obično uzima 7-10 dana i nakon toga se kontrolišu rezultati. Ako oni nisu zadovoljavajući, savetuje se druga vrsta lečenja.

3. Intervencije i operacija

U odmaklijim stadijumima bolesti mora se pristupiti nekoj od interventnih, instrumentalnih metoda lečenja, ili operativnom lečenju. I ovo zavisi od stepena bolesti i procene vašeg lekara. Kada može, vrši se instrumentalno ili interventno lečenje. Tu spada lečenje infracrvenom koagulacijom, injekcionom sklerozacijom ili ligaturom-podvezivanjem čvorića. Sve ove metode su bezbolne, i oni koji se bave lečenjem HB ih uvek primenjuju kada je to moguće. Rade se bez anestezije, lako se podnose i ne daju komplikacije. Traju po nekoliko minuta, nakon čega se pacijenti puštaju kući, kao i posle proktološkog pregleda. Od ovih metoda najbolje se pokazala ligatura hemoroidalnih čvorića, koja je nešto kao bezbolna operacija i kada se primeni u pravom stepenu bolesti, vrlo je moćna. Najčešće se lečenje HB i završava ovom metodom. Ona se može ponavljati više puta i ne ostavlja posledice. U poslednjim stadijumima bolesti samo operativno lečenje dovodi do izlečenja. Operiše se u bolničkim uslovima, u opštoj ili regionalnoj anesteziji (regionalna anestezija umrtvljuje - anestezira deo tela, npr. ruku, nogu ili donju polovinu tela, zavisi šta je potrebno). Operacijom se oboleli hemoroidi odstranjuju u celini. U bolnici se ostaje dva do tri dana. Ceo oporavak traje oko dve do tri nedelje, s tim da pacijent nije vezan za postelju u tom periodu, tj. sasvim je pokretan, samo nije za duže sedenje ili putovanje. Kontrole se vrše svakih nedelju dana do potpunog zarastanja. Operativno lečenje je više ili manje bolno u postoperativnom periodu, ali to je prvih nekoliko dana, kada se pacijent i nalazi u bolnici, a potom su tegobe sve manje i manje do potpunog prestanka. Niko ne voli da se operiše ako ne mora, međutim, mnogo je bolje i pretrpeti nelagodnosti u kratkom vremenu, nego godinama odlagati rešavanje problema koji se vuče, i tokom vremena postaje sve veći i veći. Obično pacijenti posle operacije kažu: da smo znali, uradili bismo to i ranije, ne bi se patili godinama.

Koliko često se hemoroidi ponovo javljaju?

Posle operacije i odstranjenja vrlo retko. Ispod 1% svih operisanih ima potrebu za nekom intervencijom. Kod lečenja lekovima ili interventnim metodama je to češće, ali se zato ove metode mogu ponavljati.

Nazad