Čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu


Peptički ulkus (ČIR) je defekt želudačne ili duodenalne (dvanaestopalačno crevo) sluzokože. Duodenalni čir je oko dva puta češći kod muškaraca, dok novi podaci ukazuju da je pojava novih želudačnih ulkusa podjednaka kod oba pola (raniji podaci su govorili o tome da se želudačni ulkus javlja u odnosu 7:1 u korist muškaraca).

Danas je sasvim jasno da je većina želudačnih, a posebno duodenalnih ulkusa uslovljena infekcijom sa Helicobacter pylori i/ili nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (Brufen, Diklofen, Voltaren, Flugalin...) i acetilsalicilnom kiselinom (Aspirin), a da se oštećenje sluzokože želudačnom kiselinom nalazi na kraju procesa koji dovodi do nastanka čira.

Najnovija istraživanja i klinička iskustva su pokazala direktnu povezanost infekcije sa Helicobacter pylori i razvoja peptičke ulkusne bolesti, posebno u duodenumu.U Africi je inficiranost ovom bakterijom 100% ispitanika, u SAD-u 55%, a u Evropi 85%. Dakle, reč je o jednoj od najučestalijih infekcija u svetu.

Helicobacter pylori je bakterija koja je specijalno prilagođena sredini kakva postoji u želucu. Dakle, danas se može reći da infekcija Helicobacter pylori ima centralnu ulogu u procesu razvoja peptičke ulkusne bolesti. Pacijenti inficirani ovom bakterijom, uz prateću upalu želudačne sluzokože, imaju 3,5 puta (po nekim podacima i do 6 puta) veću verovatnoću da će razviti čir u odnosu na pacijente koji nisu inficirani. Preko 90% pacijenata sa duodenalnim čirom i 70-90% pacijenata sa želudačnim čirom imaju infekciju sa Helicobacter pylori.

Treba pomenuti i činjenicu da kod manjeg broja pacijenata inficiranih ovom bakterijom, i sa posledičnom hroničnom upalom želudačne sluzokože, može doći do razvoja određenih tipova zloćudnih tumora.

Sa druge strane, jasno je da postoje i drugi faktori koji utiču na razvoj peptičke ulkusne bolesti, jer ne razvijaju svi inficirani sa Helicobacter pylori čir. Mnogi pacijenti koji uzimaju aspirin i nesteroidne protivupalne lekove (Brufen, Diklofen...) razvijaju peptički ulkus i bez infekcije sa Helicobacter pylori. Dugotrajna upotreba ovih lekova i Aspirina je povezana sa nastankom peptičke ulkusne bolesti. Pacijenti sa reumatoidnim artritisom i osteoartritisom, koji uzimaju pomenute lekove, imaju godišnju pojavu čira 15-20%.

Komplikacije peptičke ulkusne bolesti (posebno krvarenje i perforacija - pucanje čira) su mnogo češći upravo u grupi pacijenata koji uzimaju ove lekove. Više od polovine pacijenata koji imaju krvarenje navodi upotrebu ovih lekova i Aspirina. Većina ovih pacijenata su bez simptoma sve dok ne dođe do razvoja komplikacija koje ugrožavaju život pacijenta.

Epidemiološke studije ukazuju da pušači imaju dva puta veću verovatnoću da razviju čir u odnosu na nepušače. Pušenje povećava sekreciju želudačne kiseline. Psihološki i fiziološki stres takođe igraju ulogu u razvoju peptičkog ulkusa kod nekih pacijenata.

Upotreba kokaina može dovesti do nastanka akutnog peptičkog ulkusa sa tendencijom ka perforaciji čira. Alkohol je takođe prepoznat kao faktor rizika.

Klinički znaci

Preko 90% pacijenata sa čirom se žali na STOMAČNI BOL.

U slučaju čira na dvanaestopalačnom crevu bol se javlja na prazan želudac, obično 2-3 sata nakon uzimanja hrane, karaktera je tištanja, nelagodnosti, pečenja, žarenja ili „goruće gladi“. Bol se retko ili uopšte ne širi. Dve trećine pacijenata navodi da ih bol noću budi iz sna. Posebne odlike bola kod duodenalnog ulkusa su hronicitet (bol u proseku traje 5-10 godina), dnevno-noćni ritam (bol se obično javlja kasno ujutru, poslepodne i oko ponoći) i sezonski periodicitet (bol se javlja u periodima najvećih kolebanja klimatsko-meteoroloških faktora, što je obično u proleće i jesen).

Tipičan bol kod želudačnog ulkusa se javlja odmah nakon uzimanja hrane, lokalizovan je levo od središnje trbušne linije, ispod levog rebarnog luka, praćen je strahom od jela sa sledstvenim mršavljenjem i tegobama u vidu osećaja lošeg varenja hrane, ne budi pacijenta iz sna.

Ostali znaci i simptomi su osećaj težine u trbuhu, podrigivanje, mučnina, povraćanje, nadutost, gubitak telesne težine, stolica pozitivna na skriveno/nevidljivo/ krvarenje, malokrvnost.

Dijagnoza

Detaljan razgovor sa pacijentom, pregled i standardne laboratorijske pretrage predstavljaju klasičan početak dijagnostičkog postupka.

Vizualizacija želuca i duodenuma rentgenskim snimanjem sa belom kašom barijuma je relativno lako podnošljiva za pacijenta i jeftin je način detektovanja peptičke ulkusne bolesti. Nažalost, preko polovine akutnih lezija duodenuma i skoro sve erozije želudačne sluzokože ne mogu biti detektovane ovim načinom pregleda.

Danas neprikosnoveni način dijagnostikovanja čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu predstavlja gastroskopija (pregled pomoću kamere). U sklopu ovog pregleda se uzima isečak tkiva da bi se dokazalo eventualno prisustvo bakterije Helicobacter pylori i da se isključi eventualno postojanje zloćudnog tumora.

Konzervativna terapija ( lečenje lekovima )

Ukoliko svi dijagnostički postupci ukažu da se radi o čiru koji nije zloćudan, dozvoljeno je primeniti konzervativno lečenje. Lečenje čira danas uglavnom spada u domen lekara specijaliste interne medicine-gastroenterologa i u velikom broju slučajeva je lečenje uspešno.

Hirurgija se u lečenje ulkusne bolesti danas uključuje prvenstveno kod pojave komplikacija kao što su krvarenje, pucanje čira i ožiljna suženja želuca ili dvanaestopalačnog creva u području čira.

Radi uspešnosti medikamentoznog lečenja potrebno je zadovoljiti neke uslove:

  • Pacijenti se ulkusom moraju prekinuti sa pušenjem jer to ima dokazani učinak na tok i brzinu izlečenja.
  • Zabrana uzimanja nesteroidnih antiinfalamatornih lekova (Brufen, Diklofen,...) i Aspirina, kao i upotreba alkoholnih pićai preterano začinjene hrane
  • Obolelom sa duodenalnim ulkusom se savetuje da uzima 3 redovna obroka i da ne jede između obroka, a obolelom sa želudačnim ulkusom da jede češće (npr. 5 puta dnevno, količinski manje obroke).

Nije moguće očekivati izlečenje čira ako se ne eliminiše Helicobacter pylori. Bez eradikacije bakterije nije moguće postići dugotrajan terapijski uspeh, niti je moguće sprečiti ponovnu pojavu bolesti. Ovo posebno važi za duodenalni ulkus. Nakon postignute eradikacije Helicobacter pylori trebalo bi da nastupi spontana sanacija ulkusne lezije.

Nazad